Размисли!

Author: Dajana Ignjić
Sep 20, 2020
6
Прича нема много реченица, нити говори много, али треба да наведе свакога на размишљање о исправности наших поступака према природи.
Да ли након свих ружних догађаја и периода затворености у своја четири зида смо коначно схватили колико нам природа значи? Да ли смо док су границе биле затворене видјели први пут колико нам је земља богата? Текст почињем питањима, јер читајућу тему, ја сам се питала дате ствари.. Да ли је заиста нама потребно да нам се одузму неке ствари да би увидјели њихов значај? Одговор је, нажалост, да и то потребно нам је још одузимања да схватимо колико ова мала, тужна земља ипак има сунца. Још увијек смећа има свугдје, само не у кантама… Још увијек се разне ствари пале… Да ли ми не видимо или не желимо да видимо? Сваким тровањем природе, трујемо себе. Ваздух, који загадимо, ми уздишемо. Ријеке, које напунимо смећем, су нам извори питке воде. Да ли смо за ова три мјесеца примјетили да смо ми ти који правимо проблеме природи? Да је она се почела опорављати тек када ми нисмо могли у њу… Нећу писати више, о последица, о значају природе.. Само ћу завршити за молбом да се и ВИ запитате као и ја. Ми смо проблем, али смо и рјешење.
Pogledajte sve priče