Вода - наше највеће благо према којем се односимо маћехински
11
Прича говорио о ВОДИ као нашем највећем благу, есенцијалном чиниоцу и цјелокупној благодети тог за живот неопходног хемијског елемента.
Након неколико глобалних чињеница, у тексту правим осврт на кориштење, чување и (не)рационалну употребу воде на територији општине Пале, која је иначе изузетно богата чистом, здравом и питком водом.
Текст има за циљ да представи и другу страну и упути младе
Након неколико глобалних чињеница, у тексту правим осврт на кориштење, чување и (не)рационалну употребу воде на територији општине Пале, која је иначе изузетно богата чистом, здравом и питком водом.
Текст има за циљ да представи и другу страну и упути младе
У доба корона пандемије почели смо да размишљамо о многим стварима о којима раније нисмо, па тако у вријеме ограничавања кретања и репресивних мјера и смањења социјалних контаката, спас тражимо у природи.
Сад се јасно види улога човјекове врсте у животној средини, многа истраживања и модели су доказали да се ништа значајно не би догодило да неким случајем човјек „нестане“ са планете Земље, док је рецимо нестанак пчела врло алармантан. Уколико би се то десило, екосистем би већ након три године био озбиљно нарушен, биљне врсте не би заметале плодове, смањила би се фотосинтеза и проблем би даље растао у ланчаној реакцији.
А шта би се десило када би изгубили непроцјењиви ресурс, ВОДУ?
Живот на Земљи би стао у року од седам дана, а даље посљедице не смијем ни замислити.
Подаци Уједињених нација у вези са овогодишњом темом заиста су шокантни:
- Глобално, чак 80% отпадних вода које производимо враћа се у еко-систем без икакве обраде или рециклирања. (на територији БиХ и Републике Српске овај проценат прелази 85%);
- Двије милијарде људи користи извор воде контаминиран фецесом чиме су изложени колери, дизентерији, дјечјој парализи и тифусу. Загађена вода и лоша хигијена годишње узрокују један милион смртних случајева (што је тренутно много више, него што то проузрокује корона вирус);
- До 2050. године 70% људи живјеће у градовима. Данас половина становништва живи у градовима и већ не постоји адекватна инфраструктура за кориштење, управљање и рециклирање отпадних вода;
- Могућности поновног кориштења отпадних вода су огромне, а цијена система за поновну употребу воде је мала, с обзиром на предности по околину, људско здравље и економски раст друштва.
За разлику од ових поражавајућих података, технологија се развија брзином свјетлости и већ сада имао многе могућности које су биле незамисливе прије само 20 година – Питање је колико нам је то уопште потребно и да ли дијелује аутодеструктивно на популацију. Мој одговор је ДА!
А сада да се вратимо на локални ниво и нашу општину. Тешко да можемо дјеловати глобално, али дјеловањем локално чинимо мале кораке за човјека, а велике за човјечанство.
Општина Пале још увијек располаже огромним количинама питке воде, чији квалитет се процјењује као сами европски врх. Аустроугарска истраживања на овом подручју почетком 20. вијека су показала да је вода која извире подно планинских вијенаца Јахорине, Романије, Требевића и Равне Планине непроцјењиво благо, а као доказ томе су изграђени водоводни системи, каптаже и резервоари у том периоду, од којих су неки и данас у употреби.
Урбанизација општине Пале, поготово крајем 20. вијека, повећала је потрошњу воде, а тиме и продукцију отпадних вода. Као друштво које је изашло из ратног периода, друштво у транзицији, осиромашено и економски и духовно, дуго времена нисмо посвећивали довољно пажње природним ресурсима којима располажемо, већ смо их неплански, нерационално и екоцидно урушавали, трошили и неке трајно губили.
Чињенице које наводим су општепознате, али летаргично нас није брига и мишљења смо да се не морамо укључити у покушај промјене колективне свијести.
Наметањем (јер као друштво очигледно нисмо још увијек спремни да то усвојимо) европских стандарда, норми, закона и правилника БиХ је донијела низ законских регулатива које штите ову област, док је примјена тих закона још увијек у врло малим процентима.
Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за општину Пале у периоду 2012-2018. година предвидио је низ мјера и радњи које су неопходне за нашу општину, а у овом тексту ћу се осврнути само на сегмент који се односи на ЗАШТИТУ И УПРАВЉАЊЕ ВОДНИМ РЕСУРСОМ.
Некада је Паљанска Миљацка имала толики водни потенцијал да је плавила комплетну паљанску котлину, а данас њено корито у урбаном дијелу општине служи као одводни канал за фекалије које се даље слободно испуштају у животну средину – КАТАСТРОФА!
Физичко-хемијски показатељи извршених анализа на водотоку ријеке Миљацке су били у оквиру друге класе, док су микробиолошки показатељи показивали веће осцилације и у том погледу квалитет је варирао између друге и четврте класе водотока.
Максимална вриједност микробиолошких показатеља је добијена у љетним мјесецима и маловодном периоду и забиљежена је вриједност од 200.000 укупних колиформних бактерија на литар воде (извор, Уредба о класификацији водотока у БиХ) – Само 500 метара корита од самог изворишта до круга војне касарне има квалитет воде класе 1 и 2, што је карактерише као воду за пиће после одређених радњи (коагулације, флокулације, хлоризације и таложења).
Кроз поменути план је предвиђено и урађено сљедеће:
- Израда програма санитарне заштите изворишта воде за пиће за подручје Мокро, Подграб и Врело Миљацке и доношење одлука Скупштине општине - 180.000,00 КМ;
- Израда пројеката физичке заштите изворишта воде за пиће Подграб, Мокро и Врело Миљацке - 10.000,00 КМ
- Реализација пројеката физичке заштите изворишта воде за пиће Подграб, Мокро и Врело Миљацке - 200.000,00 КМ
- Израда и проширење водоводне мреже и смањења губитака са 31 % на око 20% до 2018. године. Што је коштало око милион марака, рада на дистрибутивној мрежи до крајњих потрошача.
- Израда Главног пројекта главног колектора фекалне канализације насеља Пале - 60.000,00 КМ
- Изградња прве дионице главног колектора фекалне канализације насеља Пале - 400.200,00 КМ ;
- Планирање и изградња мањих колектора у насељима Подграб, викенд насељима Дворишта и тд... што је оквирно коштало око 100.000 КМ
Када сумирамо цијене коштања поменутих пројеката, добијемо цифру у износу од скоро 2 милиона марака уложених у заштиту, управљање и рационално кориштење воде за пиће и чување екосистема водотока, а као резултат свега тога имамо смањење издашности извора, контаминиране водотоке и нефункционисање градског колектора што је недопустиво и са еколошког али и са цивилизацијског аспекта.
Да бисмо сачували оно што нам је од животне важности, морамо да се укључимо СВИ, да дјелујемо, мијењамо сопствене навике и навике других.
Pogledajte sve priče
Сад се јасно види улога човјекове врсте у животној средини, многа истраживања и модели су доказали да се ништа значајно не би догодило да неким случајем човјек „нестане“ са планете Земље, док је рецимо нестанак пчела врло алармантан. Уколико би се то десило, екосистем би већ након три године био озбиљно нарушен, биљне врсте не би заметале плодове, смањила би се фотосинтеза и проблем би даље растао у ланчаној реакцији.
А шта би се десило када би изгубили непроцјењиви ресурс, ВОДУ?
Живот на Земљи би стао у року од седам дана, а даље посљедице не смијем ни замислити.
Подаци Уједињених нација у вези са овогодишњом темом заиста су шокантни:
- Глобално, чак 80% отпадних вода које производимо враћа се у еко-систем без икакве обраде или рециклирања. (на територији БиХ и Републике Српске овај проценат прелази 85%);
- Двије милијарде људи користи извор воде контаминиран фецесом чиме су изложени колери, дизентерији, дјечјој парализи и тифусу. Загађена вода и лоша хигијена годишње узрокују један милион смртних случајева (што је тренутно много више, него што то проузрокује корона вирус);
- До 2050. године 70% људи живјеће у градовима. Данас половина становништва живи у градовима и већ не постоји адекватна инфраструктура за кориштење, управљање и рециклирање отпадних вода;
- Могућности поновног кориштења отпадних вода су огромне, а цијена система за поновну употребу воде је мала, с обзиром на предности по околину, људско здравље и економски раст друштва.
За разлику од ових поражавајућих података, технологија се развија брзином свјетлости и већ сада имао многе могућности које су биле незамисливе прије само 20 година – Питање је колико нам је то уопште потребно и да ли дијелује аутодеструктивно на популацију. Мој одговор је ДА!
А сада да се вратимо на локални ниво и нашу општину. Тешко да можемо дјеловати глобално, али дјеловањем локално чинимо мале кораке за човјека, а велике за човјечанство.
Општина Пале још увијек располаже огромним количинама питке воде, чији квалитет се процјењује као сами европски врх. Аустроугарска истраживања на овом подручју почетком 20. вијека су показала да је вода која извире подно планинских вијенаца Јахорине, Романије, Требевића и Равне Планине непроцјењиво благо, а као доказ томе су изграђени водоводни системи, каптаже и резервоари у том периоду, од којих су неки и данас у употреби.
Урбанизација општине Пале, поготово крајем 20. вијека, повећала је потрошњу воде, а тиме и продукцију отпадних вода. Као друштво које је изашло из ратног периода, друштво у транзицији, осиромашено и економски и духовно, дуго времена нисмо посвећивали довољно пажње природним ресурсима којима располажемо, већ смо их неплански, нерационално и екоцидно урушавали, трошили и неке трајно губили.
Чињенице које наводим су општепознате, али летаргично нас није брига и мишљења смо да се не морамо укључити у покушај промјене колективне свијести.
Наметањем (јер као друштво очигледно нисмо још увијек спремни да то усвојимо) европских стандарда, норми, закона и правилника БиХ је донијела низ законских регулатива које штите ову област, док је примјена тих закона још увијек у врло малим процентима.
Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за општину Пале у периоду 2012-2018. година предвидио је низ мјера и радњи које су неопходне за нашу општину, а у овом тексту ћу се осврнути само на сегмент који се односи на ЗАШТИТУ И УПРАВЉАЊЕ ВОДНИМ РЕСУРСОМ.
Некада је Паљанска Миљацка имала толики водни потенцијал да је плавила комплетну паљанску котлину, а данас њено корито у урбаном дијелу општине служи као одводни канал за фекалије које се даље слободно испуштају у животну средину – КАТАСТРОФА!
Физичко-хемијски показатељи извршених анализа на водотоку ријеке Миљацке су били у оквиру друге класе, док су микробиолошки показатељи показивали веће осцилације и у том погледу квалитет је варирао између друге и четврте класе водотока.
Максимална вриједност микробиолошких показатеља је добијена у љетним мјесецима и маловодном периоду и забиљежена је вриједност од 200.000 укупних колиформних бактерија на литар воде (извор, Уредба о класификацији водотока у БиХ) – Само 500 метара корита од самог изворишта до круга војне касарне има квалитет воде класе 1 и 2, што је карактерише као воду за пиће после одређених радњи (коагулације, флокулације, хлоризације и таложења).
Кроз поменути план је предвиђено и урађено сљедеће:
- Израда програма санитарне заштите изворишта воде за пиће за подручје Мокро, Подграб и Врело Миљацке и доношење одлука Скупштине општине - 180.000,00 КМ;
- Израда пројеката физичке заштите изворишта воде за пиће Подграб, Мокро и Врело Миљацке - 10.000,00 КМ
- Реализација пројеката физичке заштите изворишта воде за пиће Подграб, Мокро и Врело Миљацке - 200.000,00 КМ
- Израда и проширење водоводне мреже и смањења губитака са 31 % на око 20% до 2018. године. Што је коштало око милион марака, рада на дистрибутивној мрежи до крајњих потрошача.
- Израда Главног пројекта главног колектора фекалне канализације насеља Пале - 60.000,00 КМ
- Изградња прве дионице главног колектора фекалне канализације насеља Пале - 400.200,00 КМ ;
- Планирање и изградња мањих колектора у насељима Подграб, викенд насељима Дворишта и тд... што је оквирно коштало око 100.000 КМ
Када сумирамо цијене коштања поменутих пројеката, добијемо цифру у износу од скоро 2 милиона марака уложених у заштиту, управљање и рационално кориштење воде за пиће и чување екосистема водотока, а као резултат свега тога имамо смањење издашности извора, контаминиране водотоке и нефункционисање градског колектора што је недопустиво и са еколошког али и са цивилизацијског аспекта.
Да бисмо сачували оно што нам је од животне важности, морамо да се укључимо СВИ, да дјелујемо, мијењамо сопствене навике и навике других.
